Trip through life

26 Sep, 2016

El Grito de Independencia

Generalna — Autor plaki @ 16:49

      U noći kojom je otpočeo 16 septembar 1810 godine,sveštenik Migel Idalgo (Miguel Gregorio Antonio Ignacio Hidalgo),pred vratima crkve Dolores,u oblasti Guanahuato, pozvao je meksički narod da najzad,posle tri veka vladavine,zbaci španske kolonizatore.Taj njegov poziv na ustanak i vapaj za slobodu prerastao je u tradicionalnu instituciju pod nazivom El Grito de Independencia.Reč je o jedinstvenom načinu obeležavanja dana nezavisnosti, koji ne postoji drugde u svetu. 

         Kada je poslednji vicekralj, Huan O'Donohu stigao u Novu Španiju, potpisao je zajedno sa Iturbideom Sporazum u Kordobi 28. septembra 1821. kojim je proglašena nezavisnost Meksika.

 

   

  Pripreme u gradu i u školi su trajali danima pre.Svuda oko nas su bile tradicionalne boje zastave.Učionicu smo sami ukrašavali,čak sam i ja učestvovao.Laughing"Nastava " je bila kraća,do 12, a posle "fiesta"-žurka..školski bend,hrana-piće...sličice su iz moje učionice ,i sa nastavnicom

 

   Uveče sam i ja sa host porodicom otišao na proslavu u neki hotelski restoran,ogroman je kao i sve ostalo u Mexiku  WinkLive muzika,"švedski sto"na mexički način ..i pevač!! Lik je obožavalac nedavno preminulog mexičkog pevača Juana Gabriela ,pa ga je celo veče imitirao(što su mi naravno sestre rekle,koje su se topile od zvuka ljubavnih-paćeničkih šansona ...žene!Cool )

 https://www.youtube.com/watch?v=mxOAZYXG8lU&feature=youtu.be

   Тačno u ponoć ,na isti dan kao pre dve stotine godina,oglašavaju se zvona svih crkava . Zatim se naciji obratio predsednik Mexika sa terase Nacionalne palate.Predsednikov govor prenose sve radio i TV stanice.Uživo ga slušaju milioni građana okupljeni na trgovima ,restoranima,domovima.I mi smo ga nepomično slušali. 

 

"Živeo Mexiko! Slava herojima nezavisnosti! Otadžbina je iznad svega! Nikada se nećemo pokoriti! Živeo Idalgo!"..ovo su samo neki od kratkih uzvika predsednika. Od predsednika se ne očekuje da kaže nešto novo,već da potvrdi ono što se zna,i u narodu skače adrenalin.

 Uobičajeni su sombrero,uglancane čizme,baloni svih veličina ,petarde i svilene marame. Muškarci utegnuti u "čaros" a žene u živopisne haljine" poblanos", sa bezbroj boja i ukrasa. Oni koji svečanu odeću ne mogu sebi da priušte ogrnuće duge prostirke u bojama nacionalne zastave-zeleno belo,crveno.Svi  smo bili taj dan,tih sati isti...čak i jaLaughing

 

 

  


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs