Trip through life

02 Nov, 2016

Dia de los Muertos

Generalna — Autor plaki @ 15:18

  Dan mrtvihDia de los Muertosfestival slavi okupljanje mrtvih rođaka sa njihovom porodicom, 1. i 2. novembra. Svake godine, za 1. (Svi Sveti) i 2. novembar (Zadušnice), nešto jedinstveno se odvija u mnogim oblastima širom Mexika: svečanosti povodom Dana Mrtvih.Porodice se okupljaju na ulicama da bi na radostan način odali počast mrtvima učestvujući u proslavi koja vuče korene od paganističkih običaja Asteka.

    Na španskom, Svi Sveti i Zadušnice su poznate kao El Dia de Todos los Santos i El Dia de los Muertos, respektivno. Iako je za većinu nas čudno da prihvatimo činjenicu, da smrt i svečanosti idu zajedno ruku pod ruku, za većinu Mexikanaca, ovo dvoje je međusobno isprepleteno. Sve ovo potiče iz antičkih domorodačkih naroda Meksika (PurepechanNahuaTotonaci Otomi) koji su verovali da duše mrtvih se vraćaju svake godine, da posete svoje žive rođake  - da jedu, piju i vesele se zajedno. Baš kao i kada su bili živi.

    Tako je bilo kod nas i u školi već u  27.okt(poslednji dan nastave pred višednevnog praznika). Oltar sa fotografijama predaka vlasnika moje škole je bio okićen.Svi drugari su bili maskirani i uz ogromnu buku (nazvanu muzikom) išli po okolnim ulicama grada.tj ludovali i učenici i nastavnici.

 oltar u školi i ja :-)

                    

 i moj razred

    

     Odrasli koji su umrli su bili počastvovani sa izloženom, pokojnikovom omiljenom hranom i pićem, kao i ukrasi i lične stvari. Cveće, posebno zempasúchil (indijska reč za posebnu vrstu nevena) i sveće, koji su postavljeni na grobovima, trebalo bi da vode duše doma svojim voljenima.

 Ostali simboli su bogato ukrašeni pan de muerto (kolač sa kafom, ukrašen puslicama koje izgledaju kao da su kosti), bombone i slatkiši u obliku lobanje, figure mrtvih i mnoštvo papirnih skeleta i lobanja (narodi Nahua pre-kolumbijskog Meksika su gledali lobanju kao simbol života – ne smrti). Danas, ovi jezivi simboli i ostali slični detalji popunjavaju prodavnice i štandove sa slatkišima do sredine oktobra. U to vreme, domovi su često ukrašeni na isti način, kao i grobovi.I u našoj kući stoji ukrašeni oltar sa fotkama dede,babe i najukusnijom klopom,koji su navodno oni voleli.Kada budu svraćali za praznike pa da prezalogaje 

   Ovo sve može izgledati morbidno i pomalo jezivo onima koji nisu deo te kulture. Ali za mexikance, koji veruju u život/smrt/preporod kontinuum, je sasvim prirodno. Ovo ne znači da smrt tretiraju olako. Nikako. To je samo da je prepoznaju, zadirkuju, čak i izazivaju. Smrt je deo života i, kao takva, ona predstavlja mexički duh i tradiciju koja govori: Nemoj uzeti ništa u ležećem položaju - čak ni smrt.

  Moja familija  je sada ORTIZ...trudim se da se uklopim u svakom pogledu.

     

 

      Prvo, cela porodica priprema grobnice i oltare, čiji članovi donose pokojnikovu omiljenu hranu i pće. Sve je to meni nalik piknik atmosferi.

          

 

    U šest časova poslepodne, zvona se oglašavaju svakih 30 sekundi, dozivajući mrtve. Zvona se čuju i u toku noći. Pred zoru, zvona prestaju, a rođaci onih koji su držali bdenje tokom cele noći, odlaze kući.Naravno ako se u međuvremenu nisu napili Tongue out

   Žurka se nastavlila i na gradskim ulicama.Duše preminulih su rado viđene i dobrodošle na najveću svetsku proslavu s mrtvima.  Ovo nije detalj iz "science-fiction" priča, već meksička stvarnost.

    

 

Ludo smo se proveliCool

 "Naš kult smrti je takođe kult života“,

rekao je meksički dobitnik Nobelove nagrade za književnost Oktavio Paz.Tako je i meni baš delovalo posmatrajući već nedeljama ovaj veseo, raspoložen...divan narod.

 

 

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs