Prvi korak
...i tako sedim ja čekajući svoj let i sve sam ponosniji na Đokovića ,KK Partizan , žutu vodu ...i naravno na sestru Tinu!:-)
Opazim odmah dva prepoznatljiva lika, Mexikanci! Priđem im i počne priča .Oni nisu ni čuli za Srbiju!!...ni za Đokoviča,ni za Partizan,ni za žutu vodu ...ni za moju sestru Tinu...
Treba li da me čudi ova činjenica? Ko smo mi u velikom svetu? Malena tačka ..
Vreme sporo prolazi.Ogladneli...pogledamo okolo ,Mc Donald's ! Ime poznato i meni i Mexikancima! :-)
..vreme čekanja se baš odužilo.
Ugledam dve devojke,na oko lepeee...prilaze mi!
-Da li si ti Nicholas?
Pogledam ih umornim osmehom
.Ne,ali mogu biti! :-)
Suviše sam bio uzbuđen,umoran ..da bih razmišljao zašto su produžili dalje...putevi su čudni.Ukrštavaju se,razilaze,spajaju se i razdvajaju...moj put za dalje, se trenutno još ne nazire... ali uskoro če! Još samo nekoliko sati...