Trip through life

   Radnim danima rano se ustaje , škola , sport-vežbe-plivanje , uveče po neki partido ,pizza  sa amigosima.... polako se uhodavam u ritam , moglo bi se reći navikavam se... 

   Ovog vikenda planirali smo izlet. Host sestra mi nabacila da idemo na kupanje. OK možeš misliti ,kupanje ko kupanje ...toplo je, normalno je. Kad ono...svetsko čudo do svetskog čuda!

   Prvo smo zastali da se rashladimo pod "krošnjicom" najtarijeg živog drveta na svetu! Njegovo veličanstvo El Arbol del Tule (španski za drvo Tule) je drvo  Čempresa   sa najširim stablom na svetu od 42 m. Od 2002. godine zvanično je na UNESCO listi zaštićenih stabala. Postojale su mnoge pretpostavke da se drvo sastoji od više stabala ali nakon detaljnih istraživanja dokazano je da nije tako. Nažalost iako je starost ovog drveta procenjana oko 1.400-2.000 godina, ovo drvo polako odumire zbog zagađenja, saobraćaja na obližnjem autoputu i nestašice vode. 

    I zamišljen ja, gde je ta voda za spas? 

   Put nastavili da se načudimo sledećem svetskom čudu "vodi koja ključa"  

  ...čudo i to svetsko!

   Ako posmatrate s daljine izgledaće vam kao sasvim običan vodopad ,ako priđete malo bliže izgledaće kao zaleđeni vodopad, ali tek kada se skroz približite ,videćete da je ova stena još čudesnija

   Hierve el Aqua( voda koja ključa) je stena ,tačnije formacija od mineralnih naslaga .Kao izvrnuta Resavska pećina ,sve na površni ,bez pećine  

   Na vrhu planine se nalazi prirodna polica sa dva slatkovodna bazena poznata po svojim lekovitim svojstvima , kao i nekoliko izvora prepunih kalcijumkarbonata i minerala (prof.hemije bi bila ponosna na mene ,što prepoznajem minerale..ili bar sam zapamtio šta su mi rekli ) Tokom vremena , voda prepuna mineralima se kap po kap prelivala preko ivica bazena ,stvarajući prirodnu formaciju koju sam mogao da vidim i ja, stenu , koja liči na 50m visok vodopad! 

   Zapoteci ,domorodački narod koji ovde živi više od 2000 god. ,nekada su koristili vodu iz izvora za navodnjavanje , a kanale koje su se stvorili u steni i koji su doprineli njegovom današnjem izgledu ostali su netaknuti ,zamrznuti u vremenu i prostoru. Fascinantan pogled , nestvarno plavo nebo , netaknuta priroda 

...plavo nebo ,stena i ja ..ja kao fascinacija  

..turisti i ja    ...i Miks i ja 

....ovde falim samo ja ! 

..je moja nova škola za 2016-17 školsku godinu

 http://inlusa.edu.mx/inlusa/

..i moj prvi utisak (koji se nije nešto ni menjao) bio WOW ! 

   Bujno mediteransko zelenilo ,koje mi kući , gajimo u saksijama i koje poznajem najviše iz bakine bašte (teške saksije koje svake jeseni teglim iz bašte u sobe  ..zahvalan sam što ovi ovde nemaju saksije  ) 

  U školskom dvorištu imamo sve moguće vrste terena za sport od fudbala(trava) preko košarke i bazena za plivanje do zida za penjanje. Te aktivnosti su predviđene i kao fakultativne ,posle nastave ...ja sam naravno birao košarku ali ću o tome kasnije.

  Da oplemene prostor tu je i mini zoo vrt i naši drugari majmuni   

     i ja ...  

   Škola je osnovana pre 18 godina i ima predškolce - PREESCOLAR, osnovnu školu -PRIMARIA i srednju školu -SECUNDARIA PREPARATORIA (4.godina je usmerena, priprema za određene smerove na fakultetu )

Nastava počinje u 7:50 i završava se u 14:20 .Časovi traju po 50 min.i imamo posle drugog i četvrtog časa odmor od 20 min 

   Privatna je ,u prevodu roditelji debelo plaćaju da bi im se deca ovde školovala.(nama je free -hvala AFS   ) Svi imamo uniforme:bela majica sa logom škole i teget dugačke pantalone.Svi smo isti 

   PRVI DAN....tek što sam sleteo u Mexiko, vremenske zone prave haos u glavi , a u školi svečano otvaranje školske godine sa svim zvaničnim ceremonijama,dizanje zastave, dir.govorancije ..i prozivaju MENE za govornicu ,kao svečanog gosta učenika,da se predstavim i pozdravim prisutne! Zemljo otvori se!!!!  

    https://youtu.be/cWg6xJ_GyhU

   ..a škola...:odmah prvi dan,bio sam prihvaćen kao da sam tamo već godinama.Zajedno sa mnom u razredu je i učenik iz Letonije (u daljem tekstu Miks ) pa mi je zbog toga bilo malo lakše u početku. .Predmeti se dosta razlikuju od naših u Srbiji...Jedini predmeti koji su isti su matematika i engleski a ostalo su sve tipa ekonomija,moderna istorija...itd( čim naučim dobro španski napisaću i ostale,sada nemam pojma ni kako se zovu.Ćutim, gledam i slušam ,) Interesantno mi je bilo što nemaju španski,kao maternji jezik. Ali i engleski im je nula.Veoma loše pričaju ...mogu slobodno reći da ni ne znaju ništa.Jedino se ističu oni učenici koji su zbog nekih privatnih razloga živeli u inostranstvu,tj u Americi ili Kanadi.

   Atmosfera je zezancija i opuštencija ,odnos više "Gde si brate.." nego "Treniram strogoću.."

   Akcenat je na projektima, referatima, samostalnom radu,istraživanju, angažovanju nego na proverama, testovima.Testovi uglavnom nose 20 do 30% glavne ocene na kraju (to nije puno) I ja sam prošao već jednu proveru...iz komunikacije jedna greška! Nije teško ni ovde prepisivati .

   Pošto sam ja na usmerenoj godini, četvrtoj ,često nam gostuju fakulteti, prezentuju svoje institucije .Bude interesantno...

  Prof engleskog mi je baš faca. Rodolfo Echeverria je volonter u AFS-u i mnogo se trudi da časove učini interesantnijim,pravi inovator ,mada engleski ja možda bolje znam od njega . Istražujemo aktuelne teme,gledamo filmove, analiziramo dešavanja u časopisima puno koristi što smo mi učenici tu na razmeni, pa često imamo vežbe komunikacije u raznim grupama. 

   Škola je ful opremljena, puno se uključuje i rad na računarima. Svaki učenik ima svoj Accoun ,  Tu piše, "kači" svoje referate,, domaći rad, prezentacije..Na mojoj stranici je prezentacija i o Srbiji, sa svim pljeskavicama i Đokovićem

...i onda naravno ,posle nastave sport. Zamolili su me da vodim sekciju košarke! Što sam naravno rado prihvatio. Ima njih desetak zainteresovanih iz osnovne škole. Prisećam se mojih trenera i primenjujem dobre metode...biće nešto od njih  

O,i da ne zaboravim da spomenem...pre par dana oglasi se uzbuna na sred časa , svi automatski, disciplinovano  poležu na pod. Miks i ja više zbunjeni nego uplašeni, sledimo amigose...dobijamo obaveštenje da je zemljotres. Tada sam ugledao Miksovu facu, zaleđenu od straha, oči širom otvorene, koje govore "Gotovi smo! " ..i mene uhvati smejanje, to je bilo jače i od straha i od mene. Pamtiću ga dugo  Nisam osetio nikakav ni zemljotres ..sve u svemu, izašli smo na dvorište..nastava otkazana (što je sreća za učenike na svakoj planeti ) ...ali Miksova faca ha ha  

.

Monte Albán /šp. bela planina/  Danipaguache (la Montana Sagrada; sveta planina), je drevna prestonica civilizacije Zapoteka od 500-800 godine, smešten na vrhu 400 metara visokom bregu sa koje se pruža pogled na dolinu.

Monte Albán se nalazi oko deset km od mog grada Oaxaka.

    Prostire se duž 22 hektara i uključuje i središnji trg, dva glavna trga, piramide, palate, hramove, podzemne prolaze, grobnice, observatorije i igralište za igru s loptom...da li su igrali i basket ?-pitam se  

   Bogate grobnice su obojene freskama, a spadaju među najelegantnije i najelitnije u zapadnoj hemisferi što ukazuje na moć i bogatstvo kulture Zapoteka.

   Već u prvoj fazi razvoja Monte Albána,stanovnici koristili su pismo i brojeve. U poslednjoj fazi pre španskog osvajanja naseljavali su ga Miksteci.

   Kompleks je ogroman i ujedno fascinantan. Dva-tri sata smo pešačili da ga obiđemo. 

      U noći kojom je otpočeo 16 septembar 1810 godine,sveštenik Migel Idalgo (Miguel Gregorio Antonio Ignacio Hidalgo),pred vratima crkve Dolores,u oblasti Guanahuato, pozvao je meksički narod da najzad,posle tri veka vladavine,zbaci španske kolonizatore.Taj njegov poziv na ustanak i vapaj za slobodu prerastao je u tradicionalnu instituciju pod nazivom El Grito de Independencia.Reč je o jedinstvenom načinu obeležavanja dana nezavisnosti, koji ne postoji drugde u svetu. 

         Kada je poslednji vicekralj, Huan O'Donohu stigao u Novu Španiju, potpisao je zajedno sa Iturbideom Sporazum u Kordobi 28. septembra 1821. kojim je proglašena nezavisnost Meksika.

  Pripreme u gradu i u školi su trajali danima pre.Svuda oko nas su bile tradicionalne boje zastave.Učionicu smo sami ukrašavali,čak sam i ja učestvovao."Nastava " je bila kraća,do 12, a posle "fiesta"-žurka..školski bend,hrana-piće...sličice su iz moje učionice ,i sa nastavnicom

   Uveče sam i ja sa host porodicom otišao na proslavu u neki hotelski restoran,ogroman je kao i sve ostalo u Mexiku  Live muzika,"švedski sto"na mexički način ..i pevač!! Lik je obožavalac nedavno preminulog mexičkog pevača Juana Gabriela ,pa ga je celo veče imitirao(što su mi naravno sestre rekle,koje su se topile od zvuka ljubavnih-paćeničkih šansona ...žene! )

 https://www.youtube.com/watch?v=mxOAZYXG8lU&feature=youtu.be

   Тačno u ponoć ,na isti dan kao pre dve stotine godina,oglašavaju se zvona svih crkava . Zatim se naciji obratio predsednik Mexika sa terase Nacionalne palate.Predsednikov govor prenose sve radio i TV stanice.Uživo ga slušaju milioni građana okupljeni na trgovima ,restoranima,domovima.I mi smo ga nepomično slušali. 

"Živeo Mexiko! Slava herojima nezavisnosti! Otadžbina je iznad svega! Nikada se nećemo pokoriti! Živeo Idalgo!"..ovo su samo neki od kratkih uzvika predsednika. Od predsednika se ne očekuje da kaže nešto novo,već da potvrdi ono što se zna,i u narodu skače adrenalin.

 Uobičajeni su sombrero,uglancane čizme,baloni svih veličina ,petarde i svilene marame. Muškarci utegnuti u "čaros" a žene u živopisne haljine" poblanos", sa bezbroj boja i ukrasa. Oni koji svečanu odeću ne mogu sebi da priušte ogrnuće duge prostirke u bojama nacionalne zastave-zeleno belo,crveno.Svi  smo bili taj dan,tih sati isti...čak i ja

Smršao sam za (danas tačno !!! )mesec dana boravka u Mexiku oko 7-8 kg!!!!..i hrana mi se nimalo ne dopada ..još... i pored silne želje host sestre Elene i host mame, koji mi ispunjavalju svaku želju....

Ali da krene priča iz početka...

   Još u Srbiji  sam puno slušao o čuvenoj Mexičkoj kuhinji,o raznim njihovim specijalitetima, restorani širom sveta sa ljutom, drugačijom hranom prepuni...i jedva sam čekao da ja probam baš tu odakle sve i potiče.

   Moram napomenuti da sam i kući već jeo ljuću hranu(dakle to ne bi trebalo biti problem) ,salate, povrće nimalo NE  a ovde na svakom koraku zeleno u ogromnim količinama 

ali tortilje sam baš obožavao. No ta tortilja u Srbiji nema baš nikakve veze sa tortiljom 

    Meksička kuhinja  kombinuje tradiciju  Indijanaca i uticaj španskih konkvistadora. Ona se temelji uglavnom na kukuruzu i mahunarkama (oko 20 različitih vrsta graška) i različitih vrsta čili papričica. Osnovne sirovine u pripremi mnogih jela dobijene su mlevenjem zrna kukuruza. 

 Meksička kuhinja upisana je u UNESCO-vu Nematerijalnu svetsku baštinu. !!!!!

Prvo sam probao i sam i napravio  guacamole sos od avokada ali o tome sam u jednom predhodnom blogu detaljno pisao...utisak ništa posebno 

 TACOS . Kao i mnoga druga ulična hrana širom sveta, takos je rezultat sudara jedne kulture sa drugom. U ovom slučaju, Libanci koji su emigrirali u Meksiko su sa sobom doneli tradiciju pečenja mesa na ražnju, obično jagnjetine. U lokalu, meso jagnjetine je zamenjeno svinjetinom, koja se marinirana u suvim čili papričicama, začinima i ananasu pre nego što se ispeče. Meso se seče na sitne komade i služi u malim tortiljama sa lukom, korijanderom; sok od limuna i ljute salse su popularni prelivi.Možda nekima...ja sam pojeo i nimalo se nisam oduševio.Mada moram priznati,salsa(koja se uz sve jede,nije baš tako loša)..Ah,te divne tortilje u Srbiji..

Kući puno jedemo pilećeg mesa, jede se i ovde. probao sam, nije bilo tako loše,pohovana krilca u parmezanu...to smo jeli jedno veče..onaku grickali uz pivo. 

..i onda se moj organizam oglasio...povraćanje,proliv...krevet.Ništa strašno ali..svi su se oko mene uplašili ...a ja sam vapio za bakinom ,vojvođanskom,žutom nedeljnom supom...Žene oko mene(host mama,sestre) da me iznenade skuvali supu koja nije baš ni bila žuta, domaće rezance od domaćih jaja (pošto sam im pokazao na nekoj staroj porodičnoj fotki,na šta mislim) su zamenile špagete!!!!  ali namera je bila divna i ja sam je sa slašću pojeo.

... ima ipak i  nešto lepooo....churros!!!! njami!!! Kolačići nalik na princes krofne ,i čokolada koja se topi u ustima..Doživeo sam "fiesta moment" 

i veoma važna stvar! Juče sam podržao napore Evropske Unije.Oni su naime dali tri miliona evra za projekat promovisanja nutritivne vrednosti INSEKATA u ljudskoj ishrani .Eksperti u Briselu smatraju da bi insekti uskoro trebalo da postanu sastavni deo trpeze, a time ne bi bili rešeni samo problemi nestašice hrane već bi to pomoglo i očuvanju ljudske okoline .Tvrde da ove životinje imaju nizak nivo holesterola i masti i visok sadržaj proteina....i ja PROBAO!!

Male zelene insekte koje sam kao dete u naselju oko zgrade,jurio, lovio u travi,jeo sam POHOVANE SKAKAVCE! I mogu vam reći nije ni tako loše! Biće od ove promene ishrane na bolje nešto,biće i od mene gurman jednog dana...a onih 7-8 kg nije mi ni žao,svakako je bio višak. 

..stanovnika ima glavni grad Mexika.

" Град на овом месту су основали Астеци 1325. године, и то на острву у средини језера Текскоко. Град се првобитно звао Теночтитлан.

Овај град је уништио шпански конкистадор Ернан Кортес 1521. године. Године 1535. Мексико Сити је постао главни град Вицекраљевства Нове Шпаније, који је обухватао све шпанске поседе северно од Костарике, Карипска острва и Филипине.

Први универзитет је основан 1551. године.

После стицања независности, 1824. године, Мексико Сити је проглашен за главни град Мексика."(izvor Wikipedija)

Prvi vikend sam bio  plus JEDAN stanovnik ovog ogromnog grada. 

Dug je put kolima do glavnog grada zato smo prespavali u Pachuci,kod nekih rođaka.Nisam mogao dovoljno ni da se iznenadim kada sam ugledao ogromnu hacijendu ,samo sam se uvukao u krevet...put je ipak trajao 6 sati!!!! Sa ogromnim obilascima ,zbog velikih protesa prosvetnih radnika. Blokirani putevi, spaljena auta...mada ja se nisam toj informaciji baš čudio.Mama mi je učiteljica u Srbiji, gde su prosvetni radnici poznati po štrajkovima  Naravno i kao đak, sam navijao da i moji profesori budu u sindikatu koji štrajkuje.Ništa lepše od propuštenih časova.

 Vozili smo se Panameričkim putem.

Pan-American Highway je najduži autoput na svetu,naveden u Ginisovu knigu rekorda! 

  Sutradan,odmah nakon doručka pravac Meksiko siti. Dugo sam isčekivao ovaj dan,još i u Srbiji...samo zbog dva ,meni veoma bitna razloga... 

Obišli smo glavnu ulicu (PASO DE LA REFORMA)...Pogledali "Anđela","Spomenik revolucije"...

i...i..?

 I na samoj glavnoj ulici , u samom najužem centru...spomenik TITU!!! 

Brzo sam iskočio iz auta i slikao se sa velikanem naše istorije ! Svi prolaznici su me čudno gledali,odakle je ovaj došao? Koji mu je?..ali ja sam se osečao ponosnim,nekako među svojima...

Jedna želja ispunjena ali ostao još jedna...ulica FK Partizan!

Što je najzanimljivije, ulica nije dobila ime po gerilskom borcu, već po Fudbalskom klubu Partizan iz Beograda.

Naime, u jednom kvartu Meksiko Sitija, u blizini stadiona Asteka, jedinom na kojem su se dva puta igrala finala Mundijala, postoji jedinstven slučaj na svetu, gde sve ulice nose imena fudbalskih klubova, pa se pored Real Madrida, Benfike, Roke Juniors, River Plate, Ajaks, Atletik Bilbaa, Betisa, Penjarola, Kolo Koloa i drugih našao i srpski klub.

I druga želja ispunjena  

Krenuli na put,nazad prema Pachuci, na prvu svoju porodičnu fiestu.Nisam baš siguran ko i zašto i šta slavi(diplomirao,ispit položio jedan član velike familije,valjda) bitno je bilo svima,pa i meni samo da se slavi!I da se slušaju Mariache uživo ,i da se pije Tekila baš uživo !

Divan kraj nedelje.... 

Oaxaka- jedna je od 31 saveznih država Meksika, smeštena u južnom delu zemlje, na obali Tihog oceana. Država se prostire na 93.952 km², u njoj živi 3.521.715 stanovnika , a glavni grad je istoimeni Oaxaca, ujedno i najveći grad po kojemu država nosi ime.

Oaxaca graniči sa saveznom državom Guerrero na zapadu, Puebla na severozapadu, Veracruz na sever, Chiapas na istoku, a na jugu se nalazi Tihi ocean." izvor Wikipedija

Prvo sta sam osetio sletevši u Oaxacu je ogromna vrucina i naravno velika nervoza .Za Oaxacu,iz Meksiko sitija,smo leteli svega 40 min. (posle 13 sati provedenih u avionu,prava sitnica)

Na aerodromu me čekala moja "NOVA FAMILIJA" -Castellanos

Previše sam bio umoran ,prevelika gužva na aerodromu da bih bilo šta osetio...primetio sam samo da su svi nasmejani ...

Krenuli smo ka novom domu... 

Prvo što sam primetio u gradu jesu palme na svakih 50 metara.Grad izgleda kao pravi mali raj kao da sam na Divljem zapadu,ogromna americka kola i sve ostalo.Grad je okružen planinama i vreme je prijatno,nema velikih vrucina kao u drugim delovima Meksika.

Kao što sam već kući čitao o gostoprimstvu ovih ljudi,o tome da niko nije mršav,dakle dobro se jede :-) da su vedri i nasmejani...(na nekoj radionici o interkulturi bi rekli,eto nama "pozitivne predrasude" )..ali to se polako i obistinilo...

Porodica:Imam dve sestre (26 god. Ellenu i 24 g.Gabrijelu) i mamu Ellenu. Odmah sa aerodroma smo otisli kod dede da se i sa njim upoznam i da pojedemo nesto.Tamo me je docekalo iznenadjenje,naime,ja sam trebao da spremam svoj prvi avocado sos

Guacamole ,umak napravljen od avokada.Naziv potiče od dve astečke reči: ahuacat (avokado) i moli ( sos)

Ja sam ovo probao i u Srbiji.Omiljeni sos mamine drugarice Jasne ..ali ovde je ipak original ,made in Mexiko! ..izvini Jasna  

sa puno utisaka krenuli smo KUĆI ! 

SLETELI! NAPOKON!...

U nekoliko sati sa svih strana sveta pristizali su učenici ,koji sa ovim programom AFS-a žele da provedu svoju školsku godinu u Mexiku.

Slika je baš šarolika ..možda i fascinantna...

ALI moj najjači utisak i dalje...možda i tuga i razočarenje...svi su čuli za svačiju zamlju,i po koji grad ali NIKO za Srbiju ,za Bečej,moj grad vaterpola,žute vode,Tise,kajakaša Marka Tomićevića sa olimpijskom medaljom iz Rija ...NIKO! 

..pevao bi Balašević ali sada i ja! :-)

 Danima..tačnije nedeljama pred put me mučio strah od letenja! Do Frankfurta još sam osetio "tlo pod nogama" ali sada ...pomislim samo na okean..već mi nije dobro :-) ALI ..avion je bio strava! Velik,moćan ,konforan..klopa dobra,filmovi ,internet..ali meni je najjači utisak ipak bio virtuelni doživljaj položaja aviona.Na sedištu ispred pratili smo gde tačno letimo.Tako sam za ovih jedanaest sati u vazduhu bio i u Evropi, Kanadi,  Americi i na kraju u Mexiku!!!

..i polećemo!!!! 

...i tako sedim ja čekajući svoj let i sve sam ponosniji na Đokovića ,KK Partizan , žutu vodu ...i naravno na sestru Tinu!:-)

Opazim odmah dva prepoznatljiva lika, Mexikanci! Priđem im i počne priča .Oni nisu ni čuli za Srbiju!!...ni za Đokoviča,ni za Partizan,ni za žutu vodu ...ni za moju sestru Tinu...  

Treba li da me čudi ova činjenica? Ko smo mi u velikom svetu? Malena tačka .. 

Vreme sporo prolazi.Ogladneli...pogledamo okolo ,Mc Donald's ! Ime poznato  i meni i Mexikancima! :-) 

..vreme čekanja se baš odužilo.

Ugledam dve devojke,na oko lepeee...prilaze mi!

-Da li si ti  Nicholas?

Pogledam ih umornim osmehom

.Ne,ali mogu biti! :-)

Suviše sam bio uzbuđen,umoran ..da bih razmišljao zašto su produžili dalje...putevi su čudni.Ukrštavaju se,razilaze,spajaju se i razdvajaju...moj put za dalje, se trenutno još ne nazire... ali uskoro če! Još samo nekoliko sati...

Moja nova škola me čeka 

Hi everyone:)...a few days ago I received a call from AFS Serbia,and was told that my scholarship for one year in Mexico was granted.At first,I was overwhelmed with feelings,but then I decided to share my story and to encourage people to explore the unknown.

I am Lazar,17 years old, and I hope you will enjoy my story about my future trip that will start in august 2016 and end in July 2017.

Do not forget:"In the end, we only regret the chances we didnt take"